Došla je jesen, za nekoga znak da se polako usporava s aktivnostima, za nekog da s njima tek krene. Postoji mesto u kome se glavne stvari odvijaju baš u prelaznim periodima kao što su proleće ili jesen – a jedno od njih jeste bašta.
Iako bašte u jesen znaju da izgledaju i te kako lepo i živopisno, to je idealno vreme za radove koji se tiču biljaka i zemljišta da bi preživeli zimu i zasjali u punom sjaju na proleće. Ovo su neke stvari na koje treba da obratite pažnju kada je jesenje sređivanje bašte u pitanju.
Vreme je za čišćenje
Jesenje vreme je period kada je u bašti dosta suvog lišća i drugih osušenih delova biljaka. Mnogi misle da se to radi samo da bi bašta izgledala čisto i uredno, ali zapravo nije samo zbog toga. Naime, ono što je mnogo važnije od toga jeste uklanjanje svih tih delova da bi se sprečila pojava štetočina i bolesti koje mogu čak i trajno oštetiti biljku. S druge strane, prikupljene sasušene delove biljke možete iskoristiti za pravljenje komposta, koji će biti dragocen u kasnijim fazama.
Ukoliko imate jednogodišnje biljke, nakon sezone, kada uvenu, uklonite ih, dok one višegodišnje treba pripremiti za hladnije vreme i padavine. Ukoliko su to biljke u saksiji, njih uglavnom treba uneti unutra na temperaturu koja toj vrsti pogoduje (o čemu se treba raspitati kod prdavaca cveća ili na specijalizovanim sajtovima). Ukoliko je to biljka koja zbog svoje veličine ili drugih karakteristika treba da ostane napolju, njih treba zaštititi određenim folijama, malčom i slično.
Perlit za cveće i ostali supstrati
Posebno je važno da u jesen obratite pažnju na samo zemljište, pre svega jer je to period godine kada ima više padavina, i voda se tom prilikom, naravno, zadržava u njoj. Ono što je tada zemlji potrebno jeste drenaža – koja može sprečiti da koren istruli – a bez toga biljka ne može da prezimi. Perlit za cveće ne dodaje se samo zemlji za saksije već i u bašti, a pomaže da zadrži dovoljno vlage da se biljka što bolje pripremi za hladnije uslove. Zatim, on je dragocen i za samu strukturu zemlje, odnosno omogućava bolje cirkulisanje vazduha oko korena, tj. takozvanu aeraciju tla. Zašto je to važno? Da se vratimo časovima biologije – ako je koren zdrav i ima dovoljno vazduha oko sebe, on bolje upija hranljive materije i neophodnu vodu – a to je u periodu zimovanja biljke od suštinske važnosti.
On je obavezan kao deo priprema za proleće – zemlja će tako biti spremna za prolećno sađenje, i ne samo to. Sadnja će biti lakša, a plodovi vegetacije biće vidljivi kroz brzo napredovanje biljke.
Što se tiče ostalih supstrata, perlit se često kombinuje sa njima. Da bi se postigli što bolji rezultati, tu su treset, kompost, kokosovo vlakno – svi oni ponaosob kad se pomešaju sa perlitom doprinose rastu biljke. Neke od tih kombinacija su dobre za kućne biljke, a neke za spoljašnje. U baštovanstvu se često koriste i vermikulit, koji je naročito čest izbor za još bolje zadržavanje vlage, odnosno kada se seju i uzgajaju mlade biljke. Malč je takođe sredstvo koje pomaže u zadržavanju vlage, ali dodatno utiče i na suzbijanje korova, pa bašta s njim i lepše izgleda. I na kraju, ali ne manje važan, i svima poznat humus – ključan za hranljive sastojke koji su svim biljkama potrebni.
Ko kaže da se samo proleće za sadnju
Iako smo u bašti nekako najvredniji s pojavom prolećnog sunca, i te kako sadnja nije rezervisana samo za taj period godine. Naime, ima mnogo toga što možemo već u jesen zasaditi – kao što su zimske ruže, hrizanteme, ali i mnogobrojne lukovice kojima i jeste vreme da se sade u jesen da bi na proleće bile među prvima koje će procvetati. Narcisi i lale svakako spadaju u te vesnike proleća u baštama kojima se svake godine obradujemo i zato ih treba zasaditi na vreme.
Osim toga, ne treba zaboraviti ni ruže, koje se obično sade u jesen, i kojima je doduše potrebna nešto veća zaštita da prezime tu prvu hladnoću. Takođe, lavanda je još jedna biljka koju možete saditi u jesen i koja će pokazati svu svoju lepotu ukoliko je baš tad zasadite. Takođe, ne zaboravite ni toliko popularne začinske biljke, kao što je rukola, ili pak češće korišćeni peršun. Ukoliko za to postoji prostor, uvek je dobro došlo da se zasadi i nešto od povrća- luk i zeljaste biljke poput spanaća – osim što su dekorativne, i te kako su korisne, te će bašta biti bogatija u oba segmenta.
